Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom

Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni.
Veliki branitelju vere pravoslavne, odbrani i nas
koji tvoju svetu veru držimo, i s nadeždom tebi pristupamo.
Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju
za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg.
Užegla te je srbska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga živoga,
pa nam sada osvetli pute i razagnaj tugu.
Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru ostrošku,
pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša
da se spasemo i proslavimo Boga Svevišnjega i tebe, sveca Božijeg.
Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni,
i ti si im pomagao, demone odgonio, veze đavolje raskidao
i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao.
Tako i sad pomozi krštenim i nekrštenim,
kao i uvek, svima, pa i meni.
Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene,
zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne.
Sveti Vasilije Čudotvorče i oče naš duhovni,
čuj i usliši čeda svoja duhovna u Hristu Isusu, Gospodu našem. Amin.

SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE – ĐURĐEVDAN

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana. Na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima i o njihovom daljem progonu a tom prilikom je izašao pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, nakon čega car naređuje vojnicima da ga zatvore u tamnicu.

Prema predanju, po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, međutim, Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere. Car tada naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali – uvideše da je i dalje živ.

Dioklecijan zatim odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva po imenu Atanasije, da on savlada Đorđa. Atanasije se odaziva caru i priprema dva napitka – jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Đorđe opet ostaje živ.

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.

On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra.

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 6. maja 303. godine.

Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.

Đurđic je porodična slava koja se proslavlja 16. novembra po novom kalendaru. Po crkvenom učenju to je dan kada je obnovljen hram svetog Velikomučenika Georgija u Lidiji, gde je položeno njegovo telo. Đurđic se slavi kao i svaka druga porodična slava kod Srba.

Za razliku od Đurđice koja je porodična slava Đurđevdan je prolećni praznik za koji su vezana brojna narodna verovanja i magijske radnje. Đurđevdan se nekada proslavljao u celoj Srbiji kao početak letnje polovine godine – 6. maja, na dan smrti Velikomučenika Georgija. Tada su se počinjali mnogi poslovi. Kod stočara, koji su naročito praznovali Đurđevdan, toga dana se stoka isterivala u planinu na letnje paše. Tada se klalo prvo jagnje čijom su se krvlju ukućani mazali po čelu i obrazima, radi zdravlja. Smatralo se da na Đurđevdan veštice i druge zle delaju, zbog čega su seljaci palili velike vatre da bi zaštitili selo i sebe. Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Da bi bili zdravi i jaki tokom godine, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu da bi bila zdrava kao dren, a devojke su se valjale po zelenom žitu da bi im kosa rasla kao žito.

Kažu da svake godine padne kiša za Đurđevdan i da je ta kiša za zemljoradnike zlata vredna.

Veruje se još i da ko se na Đurđevdan orosi u mladom žitu biće zdrav, i lice će mu biti mlado kao rosa.

Uoči Đurđevdana se pletu venčići od đurđevka, đula, zdravca i ostalog cveća koje se nađe. Venčić se ujutru na sam praznik Đurđevdan okite kapije,kuće, dvorišne zgrade, izvori, ili česme, bunari…

Tropar:

Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Prevod:

Kao oslobodilac zarobljenih i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih, careva pobornik, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Izvor:

svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/slave10.htm

web.archive.org/web/20070712082506/http://www.sedmica.co.yu/234/kultura.htm

wikipedia.org/wiki/Sveti_Georgije