Roditeljsko pismo
Drago dete,
– Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumeti…..
– Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv….
– Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila….
– I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….
– Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…..
– Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…..
– Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s’ podsmehom na licu……
– Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…..
– Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…..
– Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…..
– Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne……
– Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake……
– I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti….. Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života……
– Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…..
– Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.
Volim te,
tvoj roditelj.
jefimija 