Vaskršnja jaja

Vaskršnja jaja

Vaskršnja jaja

Običaj da se za Vaskrs farbaju jaja potiče iz vremena Marije Magdalene, koja je prilikom širenja jevanđelija u Rimu izašla pred cara Tiberija sa rečima „Hristos voskrese“ i pružila mu na dar ofarbano jaje. Tucanje jajima i lomljenje ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života.

Boja Uskšnjih jaja je crvena, simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv, i običaj je da se prvo jaje ofarba crvenom bojom. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“ i čuva se cele godine.

U nekim krajevima Srbije, običaj je da se čuvarkuća do Uskršnjeg jutra čuva, zatim se stavlja u činiju sa vodom a onda se tom vodom umiju ukućani, naročito deca, kako bi bili zdravi i rumeni. Takođe je običaj da se na uskršnje jutro deca pomiluju crvenim jajetom po obrazima i čelu da bi cele godine bila zdrava.

Oni koji su postili, na dan Vaskrsa se najpre omrse -jajetom.

Sve dok Vaskrs traje, rođaci, prijatelji i komšije daruju se ofarbanim jajima. Onaj ko ide u posetu nosi uskršnja jaja, a kada neko dolazi, takođe donosi jaja.

Postoji mnogo tehnika za farbanje jaja od kojih sam ja koristila farbanje u lukovini, farbanje bojom, decoupage…

Ove godine smo napunile korpicu prelepim jajima.

 

Velika subota

 

Velika subota

 

Blagodatni oganj

Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Gospoda Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. U subotu po raspeću, došli su prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Oni su se plašili da će neko od Isusovih učenika ukrasti Njegovo Telo i tako će narod poverovati da je Hristos vaskrsao, kao što je i najavljivao “Poslije tri dana ustaću”. „Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši, utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“. Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja. U subotu Strasne sedmice, uoči pravoslavnog Uskrsa, u Jerusalimskom hramu Groba Gospodnjeg vekovima se već dešava čudo koje do danas niko ne može da objasni – silazak Blagodatnog ognja. U subotu ujutru posle liturgije u nekim mestima u Bugarskoj običaj je da sveštenik deli vernicima cveće kao izraz radosnog očekivanja velikog praznika.

Blagodatni oganj

Veliki petak

 

Raspeće Hristovo

Na Veliki petak koji se naziva i Raspeti petak, Crkva i vernici praznuju spomen na Hristovo stradanje. Na taj dan vaseljenske žalosti bogosluženje prati događaje koji su neposredno prethodili raspeću – hvatanje Isusa u Getsimanskom vrtu, njegovu osudu od arhijereja i starešina, vođenje Spasitelja na sud ka rimskom namesniku Judeje Pontiju Pilatu, osudu, zatim vreme krsnih stradanja Hrista, smrt, skidanje Njegovog tela sa krsta i polaganje u grob. Hristovom svesnom i dobrovoljnom smrću prinesena je žrtva za ljudske grehe, radi spasenja sveta. Toga dana On je doživeo strašna mučenja i ponižavanja, pretrpeo porugu, klevetu, pljuvanje, šibanje. Hristosu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas nosi ime Ulica bola. Na brdu Golgota su Ga razapeli između dvojice razbojnika. Čak i tada, u najvećim mukama, Hristos nije kleo, već je molio Oca svog nebeskog za grešnike : „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade“. U trenutku kada je Spasitelj umro na krstu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Pošto je pravedni Josif iz Arimateje od Pilata izmolio da Hristovo telo sahrani, on i Nikodim su Ga skinuli s krsta, pomazali mirisima, obavili platnom i položili Ga u nov grob, uklesan u steni, u vrtu blizu Golgote, koji je Josif bio pripremio za sebe. Na ulaz su navalili ogroman kamen. Tu su bile i žene mironosice koje su zajedno sa Njegovom majkom Presvetom Bogorodicom pratile Gospoda na Golgotu, uzele učešće u Njegovom pogrebu i njima se Vaskrsli Hristos prvo javio. Na Veliki petak u hramovima se iznosi plaštanica – platno koje simbolizuje Njegov grob. Tada se narod poklanja Hristovom grobu i celiva plaštanicu. Toga dana Crkva propisuje najstroži post, odnosno potpuno uzdržavanje od hrane. Uveče se u hramovima vrši opelo Isusu Hristu.

Plaštanica

U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju i ona će biti ispunjena.

 

Veliki četvrtak

Na Veliki četvrtak hrišćanska crkva slavi uspomenu na Poslednju ili Tajnu večeru Isusa Hrista sa njegovim apostolima. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Strasne sedmice kada je Hristos ustanovio Svetu tajnu pričešća, u kojoj hrišćani, pod vidom hleba i vina, primaju istinito telo i krv Gospoda Isusa Hrista. On je takođe svojim učenicima oprao noge učeći ih tako, sopstvenim primerom, kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge. Na Tajnoj večeri je Hristos prorekao da će ga jedan od njegovih učenika izdati, da će Ga se Petar tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Pored toga, Crkva slavi uspomenu i na Hristovu najusrdniju molitvu u Getsimanskom vrtu, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli Ocu svome.

Veliki četvrtak

Judino izdajstvo

 

Juda je u vrt došao sa slugama prvosveštenika i fariseja, da Ga izda. Isusa im je pokazao celivajući Ga. Tako su Spasitelja odveli pred prvosveštenika da mu sudi. Na Veliki četvrtak služi se Večernja služba sa čitanjem 12 jevanđelja o Hristovom stradanju. Za vreme čitanja Jevanđelja vernici drže u rukama velike upaljene sveće koje kasnije nekom drugom prilikom koriste u svojim molitvama.

 

Velika sreda

Na Veliku sredu Sveti Oci su odredili da se vrši sećanje na ženu grešnicu koja je u iskrenom pokajanju mirom pomazala Hrista i tako Ga pripremila za pogreb, jer se to desilo pred sama Spasiteljeva stradanja. U kući u Vitaniji u kojoj je Isus boravio, dok je sedeo za trpezom, pristupila mu je žena, noseći sud od alavastra sa skupocenim mirom, koja je želela da Mu pokaže da Ga izuzetno poštuje. Ona je razbila sud i izlila na glavu Spasitelja skupoceno miro vredno tri stotine dinara. Neki od Hristovih učenika su negodovali, jer se ono moglo prodati skupo i dati siromasima. Ali je Hristos uzeo u zaštitu, da ne ometu njenu dobru nameru, rekavši: “Šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda. Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.“ I udostojio je ženu časti time što će se svuda po celom svetu propovedati o njenom dobrom delu. U znak sećanja na nju u Veliku sredu se vrši veliko jeleosvećenje. Toga dana se spominje i izdajstvo Jude Iskariotskog koji je otišao kod jevrejskih prvosveštenika i dogovorio se da izda svog Učitelja za 30 srebrenika. 

Velika sreda

 

Veliki utorak

Na Veliki utorak sećamo se Isusovih alegoričnih priča kojima se prenose moralne i duhovne pouke. Isus Hristos nam daje primer kako da budemo darežljivi poput siromašne udovice koja je Crkvi dala sve što ima: „I reče: zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju; Jer svi oni metnuše u prilog Bogu od suviška svojega, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše“. Hristos je propovedao u Jerusalimskom hramu i ispričao priču o deset devojaka. Svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devica, Crkva uči hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka, da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu ne samo celomudrenošću, već i gotovošću da čine dobra dela koja se razumeju pod jelejem koji su spremile mudre devojke. Jer za spasenje su potrebna i dela hrišćanskog milosrđa. Isus je takođe predskazao razorenje Jerusalima.

 

Veliki ponedeljak

Velika nedelja, ili Strasna sedmica

Strasna ili Velika sedmica je poslednja, sedma nedelja Velikog časnog posta koja prethodi Vaskrsu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Od davnina se naziva Velikom sedmicom, a svaki njen dan je u bogoslužbenim knjigama označen kao „Veliki i Sveti“ zbog svetih i velikih događaja koji su se dogodili. Strasnu sedmicu hrišćani provode u strogom postu, molitvi i pokajanju da bi se fizički i duhovno pripremili za najvažniji događaj crkvene istorije – čudo Uskrsa. U crkvama se na posebnim bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista, njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Nedelja se završava Vaskresenjem Hristovog, Sina Božjeg.

  Na Veliki ponedeljak Hristos je,  praćen narodom, ušao u Jerusalimski hram i bičem isterao iz njega sve trgovce koji su svojom galamom ometali molitvu i vređali svetinju, zato što je ona, kako je Isus rekao, „dom za molitvu“. Na taj dan Crkva podseća na stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Poput Josifa, koga su braća iz zavisti prodala za 20 srebrenika, ali se spasao i kasnije je vladao Egiptom, i Spasitelj je predat u ruke grešnika, osuđen, razapet i sahranjen, a posle Svoga Vaskrsenja vlada svetom. Osim toga, služba ovoga dana posvećena je i poznatom jevanđeljskom događaju: prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši, a ona je slika jevrejske sinagoge koja Ga je predala na smrt. Usahla smokva predstavlja i simbol ljudske duše lišene duhovnih plodova, koja ne poznaje molitvu i pokajanje.

Veliki ponedeljak